Gilbert Cochet rejoint la défense de la Moratcha - Morača - Морача

  • Stéphan Carbonnaux et Marie Coquet

 

Gilbert-Cochet.jpgNous sommes très heureux de publier le texte ci-dessous, signé de Gilbert Cochet, une des grandes figures françaises de la défense de la nature sauvage, et spécialement des forêts et des rivières.

 

Sur nos conseils, l'écrivain et journaliste Komnen Becirovic, qui mène depuis plus de vingt-cinq ans un combat homérique en défense de ce joyau européen, a pris contact avec Gilbert Cochet. Ce dernier a immédiatement rejoint la défense de la majestueuse Moratcha -  Morača, qu'il connaît par ailleurs.

 

Le plus grand quotidien du Monténégro, Vijesti, a publié cet article, soutenu par des commentaires favorables. Il a été également repris par le site très visité IN4S. Nous avions publié de notre côté un article précédent de Vijesti sur ce combat primordial en Europe :


Un excellent article de presse en défense de la Moratcha

 

Lire aussi Monténégro - Crna Gora : des nouvelles encourageantes de la Moratcha (Morača - Морача) par Komnen Becirovic,

qui renvoie vers nos articles déjà publiés depuis plus d'une année.


Nous publions enfin ci-dessous les versions de cet article en langue serbe (alphabet latin pour Vijesti et alphabet cyrillique pour IN4S).

 

Longue vie à la Moratcha libre et sauvage !

 


 

 

 

Préservation de la vallée de la Moratcha


 

Moratcha 1991Je viens d’apprendre que la vallée de la Moratcha est menacée par le projet de construction de plusieurs barrages hydroélectriques. Cette perspective est tout simplement affligeante.


En effet, il ne reste en Europe que quelques très rares tronçons de rivières qui fonctionnent encore naturellement. Ainsi, en France, seules les gorges de l’Allier ne sont pas encore noyées sous une grande retenue mais un barrage existe avec une retenue de 4 km et devrait être effacé bientôt pour redonner à ce cours d’eau toute sa naturalité. Les gorges de la Dordogne sont noyées sur 100 km par 5 grands barrages. Le canyon du Verdon, comparable à celui de la Moratcha, bien que moins profond, est en partie noyé par trois barrages. 


Montagnes-dominant-la-source-de-la-Moratcha.JPGLa vallée de la Moratcha que j’ai découverte pour la première fois le 22 août 1978 m’a laissé le souvenir d’une rivière complètement vierge avec des eaux translucides et glacées, sur un parcours entièrement libre de sa source jusqu’au lac de Skadar puis jusqu’à la Méditerranée. Ainsi, ses 100 km de cours sont-ils d’une grande diversité. Sa source dans les massifs de Lola et

Loukavitsa avec ses plantes endémiques, son très long parcours dans un canyon titanesque et son arrivée dans le fameux lac de Skadar, connu des ornithologues de toute l’Europe, tout est variété, diversité et sauvagerie. Les rapaces comme l’aigle royal et le grand-duc habitent les falaises, animées par la présence du merle de roche.


L’existence d’un tel cours d’eau, libre de sa source jusqu’à la mer, transportant librement les sédiments et laissant le passage libre à sa biodiversité aquatique,  est un privilège rare.


Gorges-de-l-Ardeche.jpgDe plus, des données archéologiques montrent une occupation humaine très ancienne, correspondant à l’homme de Néandertal. Par comparaison, cela nous évoque immanquablement le site des gorges de l’Ardèche qui était, lui aussi, menacé par un projet de barrage qui devait noyer la totalité du canyon.

 

Gorges de l'Ardèche

 

Ce projet a pris forme dans les années 1920. Il a fallu alors tout le charisme et l’autorité scientifique du géologue célèbre Edouard-Alfred Martel qui, le 28 juin 1924, s’est exprimé ainsi:  « On veut tout simplement perpétrer un assassinat contre une succession de paysages, qui comptent parmi les plus grandes merveilles naturelles non seulement de la France, mais encore du monde entier. »

 

Depuis, des découvertes se sont succédées dans ces gorges de l’Ardèche, épargnées par le barrage : une quinzaine de grottes ornées dont la grotte Chauvet, la plus ancienne du monde, datée de 33 000 ans, bientôt inscrite au patrimoine mondial de l’humanité. On peut rajouter qu’avec un million et demi de visiteurs chaque année, les gorges de l’Ardèche sans barrage offrent des retombées économiques infiniment plus importantes que si elles avaient été noyées.


Le cas des gorges de l’Ardèche est donc tout à fait comparable à celui des gorges de la Moratcha. Ce sont des sites extraordinaires, comme il n’en existe presque plus, où s’imbriquent patrimoine naturel et culturel. Ces sites ont en commun de pouvoir offrir bien mieux que des kWh !


Aussi, pour les gorges de la Moratcha, comme pour les gorges de l’Ardèche, tout doit être fait pour préserver l’intégrité de ses sites, notamment en les inscrivant au patrimoine de l’UNESCO.

 

Gilbert Cochet


Agrégé de sciences de la vie et de la Terre.

Correspondant au Muséum National d’Histoire Naturelle de Paris.

Expert au Conseil de l’Europe pour la convention de Berne.

Lauréat du prix « héros de l’eau » du WWF.

Président du conseil scientifique de la réserve naturelle des gorges de l’Ardèche.

 

Monastère de la Moratcha Site de Branlislav Milic

Le monastère de la Moratcha dominant la rivière.


Moraču pod zaštitu UNESCO

Logo Vijesti

 http://www.vijesti.me/kolumne/moracu-pod-zastitu-unesco-kolumna-28771


Dolina rijeke Morače koju sam otkrio prvi put 22. avgusta 1978, ostavila mi je utisak potpuno djevičanske rijeke sa vodama La Moratchaprozračnim i hladnim

 

Saznajem da je dolina Morače ozbiljno ugrožena projektom podizanja nekoliko brana na njenom toku radi dobijanja hidrolektrične energije. Ta prespektiva prosto ožalošćuje. Zaista, ostaje u Evropi samo još nekoliko vrlo rijetkih djelova rijeka što teku prirodno. Tako su, u Francuskoj, jedino klisure rijeke Alije ostale još nepotopljene vodama ustavljenim iza brana, ali ipak postoji jedno vještačko jezero dužine 4 kilometra koje treba da nestane da bi rijeka povratila svoj prirodni tok. Klisure Dordoinje su potopljene na dužini od 100 kilometara sa pet velikih brana. Kanjon Verdon, koji se može uporediti sa kanjonom Morače, iako je manje dubok, djelimično je potopljen vodama nagomilanim iza tri brane.

Dolina rijeke Morače koju sam otkrio prvi put 22. avgusta 1978, ostavila mi je utisak potpuno djevičanske rijeke sa vodama prozračnim i hladnim na njenom sasvim slobodnom toku od izvora do Skadarskog jezera, zatim Bojanom do Mediterana. Tako na stotinak kilometara njenog toka sretamo veliku raznovrsnost. Njeno živopisno izvorište u podnožju planina Lole i Lukavice sa brojnim pritokama, endemsko bilje na obalama, njen dugi džinovski kanjon, njen silazak u ravnicu i njeno uvorište u čuveno Skadarsko jezero, poznato evropskim ornitolozima: sve je skoro na njenom toku raznolikost i divljina. Grabljivice, kao kraljevski orao i sovoljage gnijezde se u njenim liticama, a kosovice u stijenama.

Postojanje jednog takvog rječnog toka, slobodnog od izvora do uvora, koji nesmetano nosi sedimente i ostavlja na svom putu svu slobodu biodiverzitetu, predstavlja rijetko preimućstvo. Štaviše, arheološka istraživanja pokazuju veoma prastara ljudska staništa u dolini Morače, još iz doba Neandertala. Radi upoređenja, to nas neminovno podsjeća na predio klisura rijeke Ardeša koji je takođe bio ugrožen projektom brane i potapanjem čitavog kanjona. Taj projekat je nastao dvadesetih godina prošlog vijeka. Bili su potrebni tada sva harizma i naučni autoritet slavnog geologa Eduara-Alfreda Martela koji se, 28. juna 1924, o tome izjašnjavao ovako: "Hoće prosto da izvrše ubistvo niza predjela, koji spadaju među najveće divote ne samo Francuske, nego i čitavog svijeta."

Otada su uslijedila, jedna za drugim, otkrića u klancima Ardeša pošteđenim od brana: jedno petnaestak oslikanih pećina među kojima pećina Šove, najstarija na svijetu, koja datira od prije 33 hiljade godina, koja će uskoro biti upisana u svjetsku baštinu čovječanstva. Treba dodati da sa milion i po posjetilaca godišnje, klisure Ardeša bez brana predstavljaju beskrajno značajniju ekonomsku dobit, nego što bi donosile da su bile potopljene.

Slučaj klisura Ardeša može, dakle, da se sasvim uporedi sa klisurama Morače. To su izuzetni krajevi, kakvi skoro više ne postoje, gdje se prepliću prirodna i kulturna baština. Ti predjeli imaju zajedničko to što mogu da ponude mnogo više, nego što su kilovati.

Stoga za dolinu Morače, kao i za dolinu Ardeša, treba sve učiniti da bude trajno očuvana u cjelosti njenih predjela, upravo tako što će biti upisana u baštinu UNESCO-a.

 

Žilber Koše

Autor je geolog i savjetnik za ekologiju pri Savjetu Evrop

 

Moratcha dans son canyon de toute éternité

 

Морачу под заштиту УНЕСКО

http://www.vijesti.me/kolumne/moracu-pod-zastitu-unesco-kolumna-28771

 

Сазнајем да је долина Мораче озбиљно угрожена пројектом подизања неколико брана на њеном току ради добијања хидролектричне енергије.


Moraca kroz LjevistaТа преспектива просто ожалошћује. Заиста, остаје у Европи само још неколико врло ријетких дјелова ријека што теку природно. Тако су, у Француској, једино клисуре ријеке Алије остале још непотопљене водама устављеним иза брана, али ипак постоји једно вјештачко језеро дужине 4 километра које треба да нестане да би ријека повратила свој природни ток. Клисуре Дордоиње су потопљене на дужини од 100 километара са пет великих брана. Кањон Вердон, који се може упоредити са кањоном Мораче, иако је мање дубок, дјелимично је потопљен водама нагомиланим иза три бране.

 

Долина ријеке Мораче коју сам открио први пут 22. августа 1978, оставила ми је утисак потпуно дјевичанске ријеке са водама прозрачним и хладним на њеном сасвим слободном току од извора до Скадарског језера, затим Бојаном до Медитерана. Тако на стотинак километара њеног тока сретамо велику разноврсност. Њено живописно извориште у подножју планина Лоле и Лукавице са бројним притокама, ендемско биље на обалама, њен дуги џиновски кањон, њен силазак у равницу и њено увориште у чувено Скадарско језеро, познато европским орнитолозима: све је скоро на њеном току разноликост и дивљина. Грабљивице, као краљевски орао и совољаге гнијезде се у њеним литицама, а косовице у стијенама.

Постојање једног таквог рјечног тока, слободног од извора до увора, који несметано носи седименте и оставља на свом путу сву слободу биодиверзитету, представља ријетко преимућство. Штавише, археолошка истраживања показују веома прастара људска станишта у долини Мораче, још из доба Неандертала. Ради упоређења, то нас неминовно подсјећа на предио клисура ријеке Ардеша који је такође био угрожен пројектом бране и потапањем читавог кањона. Тај пројекат је настао двадесетих година прошлог вијека. Били су потребни тада сва харизма и научни ауторитет славног геолога Едуара-Алфреда Мартела који се, 28. јуна 1924, о томе изјашњавао овако: "Хоће просто да изврше убиство низа предјела, који спадају међу највеће дивоте не само Француске, него и читавог свијета."

Отада су услиједила, једна за другим, открића у кланцима Ардеша поштеђеним од брана: једно петнаестак осликаних пећина међу којима пећина Шове, најстарија на свијету, која датира од прије 33 хиљаде година, која ће ускоро бити уписана у свјетску баштину човјечанства. Треба додати да са милион и по посјетилаца годишње, клисуре Ардеша без брана представљају бескрајно значајнију економску добит, него што би доносиле да су биле потопљене.

Случај клисура Ардеша може, дакле, да се сасвим упореди са клисурама Мораче. То су изузетни крајеви, какви скоро више не постоје, гдје се преплићу природна и културна баштина. Ти предјели имају заједничко то што могу да понуде много више, него што су киловати.

Стога за долину Мораче, као и за долину Ардеша, треба све учинити да буде трајно очувана у цјелости њених предјела, управо тако што ће бити уписана у баштину УНЕСЦО-а.


Додај коментар


Sources : cliché de Gilbert Cochet : www.lesherosdeleau.com ; clichés de la Moratcha : collection personnelle de Komnen Becirovic ; cliché des gorges de l'Ardèche : www.ardeche.com.

Artzamendi © 2015 -  Hébergé par Overblog